1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 ... 35

Iskazivanje radnje

Dalje uvežbavanje oblika prezenta novih glagola.

Pored oblika prezenta uvežbavati i oblike perfekta sva tri lica jednine i množine. Posebnu pažnju treba obratiti na slaganje subjekta (iskazanog imenicama i zamenicama sva tri roda) sa radnim glagolskim pridevom. Oblike perfekta uvežbavati samo u rečenicama sa iskazanim subjektom.

Razvijati sposobnost za uočavanje glagolskog vida (čitati-pročitati; crtati-nacrtati).

Uvežbavanje najfrekventnijih pravih povratnih glagola (

se-sebe

).

Iskazivanje osobine predmeta i bića i pripadanja

Uvežbavanje obrasca iz prethodnog razreda. U funkciji subjekta upotrebljavati i imenice srednjeg roda.

Uz imenicu u funkciji subjekta i imenskog dela predikata uvežbavati atribute koji se sa njom slažu u rodu, broju i padežu. Najpre uvoditi pokazne zamenice (

taj, ta, to

) u službi atributa. U funkciji glagolskog dela predikata treba uvežbavati i oblike perfekta pomoćnog glagola u rečenicama sa iskazanim subjektom.

U funkciji imenskog dela predikata treba uvežbavati prisvojne pridevske zamenice koje označavaju pripadanje prvom, drugom i trećem licu jednine.



Iskazivanje objekta

Uvežbavanje obrasca iz prethodnog razreda.

U funkciji objekta treba uvežbavati imenice predviđene u prvom obrascu, kao i nenaglašene oblike ličnih zamenica u oba broja uz predikat u obliku prezenta.


Iskazivanje namene

U funkciji indirektnog objekta treba uvežbavati imenice muškog i ženskog roda u oba broja. Uz najfrekventnije glagole uvežbavati dve dopune (u akuzativu i dativu).



Iskazivanje prostornih odnosa

Uvežbavanje obrasca iz prethodnog razreda uz nove priloge (na pitanje

gde i kuda

):

napred, nazad, ovamo, onamo, desno, levo, pravo

i dr. U funkciji odredbe za mesto uvežbavati i množinske oblike imenica u lokativu i akuzativu.



Iskazivanje molbe, zapovesti

Uvežbavanje oblika drugog lica jednine imperativa uz vokativ ličnih imena.



Iskazivanje vremenskih odnosa

U funkciji odredbe za vreme treba uvežbavati najfrekventnije priloge:

danas, juče, sutra, rano, kasno, jutro, uveče, sada

i imenice koje označavaju dane u sedmici u obliku akuzativa sa predlogom u.



Iskazivanje načina radnje.

Za iskazivanje načina vršenja radnje uvežbavaju se najfrekventniji prilozi:

brzo, polako, lepo, dobro

i dr.



 

Govorne vežbe

Nastavljanje uvežbavanja pravilnog izgovora novih leksičkih jedinica i novih oblika. Korišćenje govornih vežbi iz prethodnog razreda i uvođenje novih.

Davanje više rečenica kao odgovor na jedno pitanje.

Postavljanje pitanja intonacijom.

Vođenje dijaloga karakterističnih za svakodnevne govorne situacije (u skladu sa predviđenom tematikom, jezičkom i leksičkom građom) uz usvajanje i pravilno korišćenje osnovnih oblika komunikacije; variranje dijaloga na vizuelni ili verbalni podsticaj.

Kraće samostalno izlaganje u vezi sa obrađenom temom na osnovu slike ili niza slika i u vezi sa spontanim situacijama koje se stvaraju u učionici.

Čitanje i pisanje

Čitanje i pisanje naslova i sasvim kratkih tekstova pisanih velikim štampanim slovima.

Način ostvarivanja programa

Program sadrži: cilj, vaspitno-obrazovne zadatke, operativne zadatke, tematiku sa osnovnim oblicima komunikacije, jezičku materiju, govorne vežbe, čitanje (od II razreda). Svi elementi programa su međusobno povezani i tako ih treba realizovati.

Zadaci nastave sadrže: opšte zahteve koji se odnose na kvalitet znanja, posebne zahteve za razvijanje i sticanje jezičkih umenja i vaspitne zadatke. Svi delovi programa su u skladu sa zadacima nastave i treba da doprinesu njihovoj realizaciji.

Operativnim zadacima

formulisani su zahtevi u pogledu obima programske građe koju učenici treba da savladaju u svakom razredu.

Tematika

je data po razredima sa temama i situacijama u kojima se usvaja jezik. Ona sadrži nekoliko tematskih oblasti:

škola, porodica i dom, bliže i šire okruženje, priroda i društvo, aktuelne teme, slobodno vreme učenika, iz života mladih

i dr. Tematika je data okvirno da bi u izvesnoj meri usmeravala nastavnike i pisce udžbenika prilikom izbora najfrekventnije leksike u okviru datih područja.

Uz tematiku su date forme ophođenja (pozdravljanje, obraćanje, predstavljanje, molba, zahvaljivanje) počev od najjednostavnijih do složenijih koje su potrebne za učenje autentičnog jezika, odnosno ostvarivanje prirodne komunikacije.

Jezička materija

data je u vidu rečeničnih modela koji su konkretizovani. U njima je izdvojena ona jezička materija koja pokriva veći deo govornog jezika. Ona je kumulativna jer se nova građa uvek naslanja na prethodnu. Jezički modeli se iz razreda u razred iskazuju drugim jezičkim i leksičkim sredstvima. Jednostavni iskazi postepeno se šire i međusobno kombinuju.

U odeljku

Gramatika

izdvojena je jezička građa koja je u funkciji bržeg savladavanja jezika na produktivnom nivou. U gramatici se pošlo od sintakse, zatim morfologije da bi u završnim razredima (VII i VIII) došlo do sistematizacije znanja o jezičkom sistemu.

Pravopis

sadrži one pravopisne norme koje se, manje ili više, razlikuju od onih u pravopisu maternjeg jezika učenika.

U programu je dat i

prošireni

deo koji se prevashodno tiče sadržaja u odeljku Jezička materija, a u zavisnosti od karakteristika pojedinih kategorija. Za njegovu realizaciju u celini ili fragmentarno, opredeljuju se škole na predlog predmetnog nastavnika. Obim realizacije ovog dela programa može da varira od škole do škole, od generacije do generacije, od odeljenja u istoj školi, u zavisnosti od nivoa predznanja učenika na koji utiče:

- nacionalni sastav sredine u kojoj učenici žive,

- srodnost nematernjeg jezika i jezika učenika,

- uslovi rada u školi i dr.

Organizacija vaspitno-obrazovnog rada

U nastavi srpskog kao nematernjeg jezika težište rada prenosi se na učenika: on aktivno učestvuje u radu, postaje subjekt nastave, a svojim zalaganjem i radom treba da stiče i razvija jezička umenja, da usvaja jezik i usvojeno znanje primenjuje u komunikaciji.

Nastavnik planira, vodi i organizuje nastavni proces (odabira sadržinu rada, leksiku, nastavne metode, oblike rada, tipove i broj vežbi itd.), koordinira radom učenika da bi se što uspešnije ostvarivali postavljeni zadaci.

Nastava mora biti postavljena tako da se svakom učeniku omoguće što češće verbalne aktivnosti jer se samo govorenjem može produktivno ovladati jezikom. Neobično je važno da se poštuje princip individualizacije u radu, s obzirom na to da je znanje jezika veoma heterogeno i među učenicima jednog odeljenja.

Program je jedinstven za sve nacionalnosti. To, međutim, ne znači da pri njegovom ostvarivanju nastavnik ne treba da vodi računa o odnosu srpskog jezika i jezika učenika. Mada ne uvek, teškoće će biti veće ukoliko su i strukturne razlike između dva jezika veće. Poželjno je da nastavnik poznaje strukturu jezika učenika, kako bi težište rada (intenzivnijim vežbama) usmerio na one elemente koji ne postoje u jeziku učenika, a pri čijem usvajanju učenici najviše greše. Naime, pri učenju srpskog jezika javlja se interferencija maternjeg jezika jer formirani mehanizam maternjeg jezika učenika "teži da gotovo neprimetno naturi šablone akcenta, izgovora i rečenične strukture svojstvene maternjem jeziku ukorenjene još u najranijem detinjstvu". Da bi se uticaj maternjeg jezika isključio, nastava srpskog jezika organizuje se bez učešća maternjeg jezika,

direktnom metodom

, što znači da je jezik komunikacije na časovima srpski.

U realizaciji svih zadataka nastavnik treba maksimalno da motiviše učenike koristeći odgovarajuća AV - nastavna sredstva, kompakt-diskove, magnetofonske trake i kasete, aplikacije za flanelograf, ilustracije u udžbeniku, slajdove, dija-film, film, slike, fotografije, grafofolije, slojevite folije, TV - emisije i dr. Nastavnik mora podsticati učenike da se i oni angažuju na prikupljanju nastavnih sredstava vezanih za temu koja se obrađuje (razglednice, keširane slike, članci iz dnevne i nedeljne štampe i sl.).

Nastavu nematernjeg jezika treba povezivati sa nastavom jezika učenika, poznavanjem prirode i društva, istorije, geografije, muzičke i likovne kulture, tehničkog obrazovanja i drugih nastavnih predmeta. Uspostavljanje korelacije među ovim predmetima neophodno je jer omogućuje ostvarivanje obostrano efikasnijih rezultata. Nastavnik, naravno, mora voditi računa o tome da nove pojmove učenik najpre treba da usvoji u nastavi predmeta na svom maternjem jeziku.

Nastavni program od I do VIII razreda čini celinu, ali se u njemu mogu izdvojiti tri etape: I-II, III-VI, VII-VIII razred. Svaka etapa ima svoje specifičnosti.

I etapa

(I i II razred)

Pristup u nastavi ovog predmeta je u osnovi oralan. Učenici usvajaju osnovne fonetsko-fonološke odlike jezika, artikulaciju novih glasova, akcenat - mesto, kvalitet i kvantitet akcenta, ritam i intonaciju izjavne, upitne i odrične rečenice, osnovne rečenične strukture i osnovni rečenični fond od oko 500 do 600 (u zavisnosti od realizacije i proširenog dela programa) leksičkih jedinica u okviru predviđene tematike; osposobljavaju se da razumeju na sluh jednostavne iskaze, da korektno i osmišljeno reaguju na imperativne iskaze i pitanja, osposobljavaju se za korišćenje i variranje usvojenih struktura i leksike u kraćim dijalozima vezanim za poznatu situaciju, za samostalno opisivanje slika i situacija na osnovu usvojenih elemenata i da usvoje i pravilno upotrebljavaju najosnovnije oblike komunikacije predviđene programom. Nastavnik mora podsticati učenike da se spontano stvaraju što prirodnije situacije u učionici koje se tematski uklapaju u predviđene sadržaje, a koje će biti podsticajne za njihovo verbalno uključivanje.

Uvežbavanje jezičkih modela.

Da bi se učenici osposobili za pravilnu komunikaciju potrebno je da savladaju predviđene jezičke modele. Učenik treba da prepozna zvučnu sliku predočenog iskaza koji ilustruje jezički model, da ga razume, imitira, reprodukuje, da ga dugotrajnim raznovrsnim vežbama sa različitim sadržajem automatizuje. Nakon automatizacije jezičkog modela, učenik će moći samostalno da sastavi sopstvene iskaze, odnosno u normalnom govornom tempu moći će da gradi analogne strukture sa novim konkretnim sadržajem, steći će komunikativnu kompetenciju, što je i cilj učenja jezika.

Proces uvežbavanja jezičkih modela treba sprovoditi planski uz dosledno poštovanje principa postupnosti. Jezički modeli se najpre uvežbavaju u čistom obliku jer učenici treba da usvoje osnovne modele u okviru ograničenog vokabulara.

Modeli se usvajaju na poznatoj leksici. U određeni jezički model unosi se samo jedan novi elemenat jer bi istovremeno unošenje dva nepoznata elementa (npr. futur glagola i namenu iskazanu dativom imenice i zamenice) stvaralo nepotrebne teškoće i usporilo bi usvajanje određenog jezičkog modela. Kasnije se jezički modeli proširuju, kombinuju i uvode se u rad novi, složeniji.

Ilustrovaćemo to na jezičkom modelu

imenovanje predmeta i bića

. Na primer, u obrascu

Petar je učenik

, koji je jedan od konkretnih realizacija navedenog modela, može se predikativ

učenik

zameniti drugom imenicom u nominativu -

dečak, mladić, fudbaler, stolar

i sl., već prema stvarnoj situaciji. U normalnom iskazu te vrste akcenat je na predikativu, jer se njime otkriva ono što je novo, njime se imenuje lice, a to znači da subjekt i glagolska kopula moraju biti poznati učenicima od ranije da bi shvatili ovu konstataciju, odnosno da bi shvatili informaciju u celini. U praktičnom radu predikativ će se veoma često menjati, jer se na početnom stupnju učenja veoma često vrši imenovanje bića i predmeta kad god je potrebno savladati neku novu imenicu (npr.

Ovo je stolica, ovo je knjiga, a to je olovka

i sl.)

Ako se u tom jezičkom modelu želi savladati nova (leksički i morfološki) kopula, subjekt i predikativ treba da su poznati npr.:

je bio,

će biti

... Petar želi postati učenik,

mora biti.

Subjekat je takođe promenljiv elemenat u obrascu. Mesto imena

Petar

može se upotrebiti svako drugo ime ili zamenica u nominativu, već prema objektivnoj situaciji. Ako subjekt u obrascu promeni rod, po pravilu menja rod i predikativ i zato ovaj obrazac može poslužiti ne samo za uvežbavanje novih imenica, zamenica i pomoćnih glagola, nego i za uvežbavanje slaganja rodova.

Neposredni cilj uvežbavanja ovog obrasca jeste usvajanje novih reči (imenica, pomoćni glagol) i novih oblika (prezent, perfekt i futur pomoćnih glagola) i nekih glagolskih konstrukcija u službi glagolske kopule (

želi postati, mora biti, hoće da bude

i sl.).

Konačni cilj uvežbavanja ovog obrasca jeste da učenici steknu sposobnosti da u novoj govornoj situaciji od novih reči stvore iskaz analogan uvežbanom obrascu.

Kad god se pojavi potreba da se imenuje neko biće ili predmet, učenici će automatski aktivirati u svesti jezički model imenovanja predmeta i bića, koji se može izraziti formulom S = P, gde je P glagolska kopula + imenica dakle uslovnom formulom.

S = P / = k + im.

Subjekt, kopula i predikativ su obavezni elementi ovog jezičkog modela. Oni moraju biti iskazani da bi iskaz bio potpun.

Ali ovakav iskaz može imati i neobavezne elemente, npr. atribut. Pošto se u obrascu mogu javiti dve imenice, obe mogu imati atribut ili čak svaka i po više atributa. Tako se početni obrazac popunjava novim elementima kako bi iskaz bio potpuniji, precizniji.

Atribut uz imenice u službi predikativa ima tu osobinu da povlači na sebe logički akcenat (npr.

Petar je dobar učenik

- u svesti i govornog lica i sagovornika ima u prvom redu kvalitativnu ocenu koju daje pridev dobar) i zato ne treba žuriti sa dodavanjem atributa predikativu ako nije automatizovano iskazivane početnog obrasca.

U tome i jeste prednost ovakvog rada što se početna struktura koja je sintaksičko-semantički i leksičko-morfološki određena, obeležena, posle automatizovanja navike građenja osnovnog obrasca "otvara" i prima "neobavezne" elemente, to se na taj način proširuje, zasićuje se potrebnim semantičkim kvantitetom i ulazi u govorni proces, zauzima mesto u mehanizmu jezika.

Reč je o najprostijoj rečeničkoj strukturi koja služi za imenovanje bića i predmeta, ali treba imati na umu da se njome ne savlađuje samo sintaksička struktura S = P/ = k + p/, niti se njome savlađuje samo nova leksika (imenice, pokazne i lične zamenice, pomoćni glagoli sa nepotpunim značenjem), nego se savlađuju i morfološke kategorije (nominativ imenica i zamenica, tri osnovna glagolska vremena i imperativ, brojna konstrukcija u službi subjekta i predikata, kategorija roda i kategorija broja i neki izuzeci od opštih morfoloških i sintaksičkih pravila).

Dakle, shematizovanje, uprošćavanje i ukalupljivanje izraza samo je prividno jer se obrazac u početnom obliku javlja samo na početku vežbanja, dok se ne postigne automatizacija, a kasnije se popunjava drugim elementima, dok se ne postigne bogatstvo potpunog iskaza. Za usvajanje jezičke materije koriste se raznovrsni

tipovi vežbi manipulativnog karaktera

. Funkcija tih vežbi je uvežbavanje, učvršćivanje i automatizacija jezičkih modela da bi se učenici osposobljavali da ih samostalno koriste sa različitim sadržajem u svakodnevnoj komunikaciji.

Manipulativne vežbe su strogo kontrolisane, što znači da pri uvežbavanju pojedinih jezičkih elemenata, nastavnik ispravlja učenika ako greši i ponovo uvežbava nesavladanu jezičku materiju dok je učenik ne usvoji.

U I etapi to su, na primer, vežbe razumevanja na sluh, oralno ponavljanje, odgovori na pitanja, postavljanje pitanja, vežbe supstitucije, vežbe dopunjavanja, vežbe transformacije rečenica (vreme, lice, broj, rod), vežbe sastavljanja rečenica od datih elemenata i datih reči prema modelu, vežbe povezivanja rečenica i dr.

:

wp-content -> uploads -> 2018
2018 -> 'Thank you for visiting my giving page for our project to Lesbos, Greece with gaiN!
2018 -> Yáax xook lela’ u xookil u yáax dsíibil ju’un Samuel (3, 3-10. 19)
2018 -> Fövqəladə Hallar Naziri
2018 -> Ərizələr №50541/08, 50573/08 və s. 13 2016 tarixli qərar [Böyük Palata] Maddə 6
2018 -> Ərizə №76943/11 29. 11. 2016 tarixli qərar [Böyük Palata] Maddə 6
2018 -> Regulamin powiatowego konkursu chemicznego
2018 -> Spring vacation in georgia !! Booking Period : 0 mar – April 2018 Package – 3Nights Tbilisi


Dostları ilə paylaş:

©2018 Учебные документы
Рады что Вы стали частью нашего образовательного сообщества.

Operativni zadaci - O nastavnom planu I programu za prvi I drugi razred osnovnog obrazovanja I vaspitanja

səhifə7/35
tarix22.07.2018
ölçüsü2.76 Mb.

Operativni zadaci

Učenici treba da:

- usvoje predviđene jezičke strukture, oko 250/300/ novih reči i izraza i osnovne oblike komunikacije i da ih koriste u govoru za iskazivanje radnje u sadašnjosti i prošlosti;

- savlađuju pravilan izgovor novih leksičkih jedinica, kao i ostalih elemenata izgovora vezanih za nove morfološke kategorije;

- razumeju na sluh poruke 8-15 rečenica koje čine koherentnu celinu u okviru obrađene tematike, kao i kraće dijaloge;

- steknu sposobnost da odgovaraju (da daju više odgovora na jedno pitanje) i postavljaju pitanja kako bi mogli da vode kratke dijaloge;

- steknu sposobnost za kraće samostalno izlaganje u vezi sa obrađenom tematikom;

- /osposobe se za početno čitanje i pisanje prema interesovanju i mogućnostima./

Tematika

Škola:

život u školi, situacije iz života u školi i za vreme nastave i za vreme odmora, dužnosti učenika; odlazak u školu; zimski i letnji raspust; školski i sportski tereni.

Porodica i dom:

dečje igre; radne obaveze /radna mesta/ i slobodno vreme članova porodice, nedelja u porodici, kućni aparati.

Čovek:

delovi tela; održavanje lične higijene; odeća, obuća; ishrana, dnevni obroci, osnovne vrste jela, pribor za jelo.

Bliže i šire okruženje:

prodavnice sa namirnicama i osnovnim artiklima; pekara; apoteka; poljoprivredno domaćinstvo, poljoprivredni poslovi i proizvodi.

Meseci i godišnja doba.

Brojanje

do 100, osnovne računske operacije.

Osnovni oblici komunikacije:

međusobno upoznavanje, oslovljavanje poznate i nepoznate osobe, izvinjavanje, privlačenje pažnje, davanje i traženje podataka o sebi i drugima; odbijanje, saglasnost; traženje i davanje dozvole.

Igre, pesme za pevanje i recitovanje u okviru predviđene tematike.

Jezička materija

Imenovanje predmeta i bića

Dalje uvežbavanje obrazaca iz prethodnog razreda.

U funkciji subjekta i imenskog dela predikata treba uvežbavati i imenice koje u množini proširuju osnovu i kod kojih se javlja promena suglasnika. Uvoditi najfrekventnije imenice muškog roda na a u okviru predviđene leksike.

Uz imenicu u funkciji subjekta i imenskog dela predikata uvodi se atribut koji se sa imenicom slaže u rodu, broju i padežu.

U funkciji glagolskog dela predikata upotrebljavaju se i oblici perfekta pomoćnog glagola, ali samo u rečenicama sa iskaznim subjsktom. Posebnu pažnju treba obratiti na slaganje subjekta i oblika perfekta pomoćnog glagola.


Obrasci:

Golubovi su ptice.


To su učenici.


Ono je deda.


Milan je bio radnik.


Marijana je bila učenica.


Mlada devojka je dobra radnica.


Ovo je bilo malo selo.

Obrasci:

Aca piše.


Oni skaču.


On je otputovao.


Ja sam čitao (čitala).


Dete je čitalo.


Mi smo čitali (čitale).


Otac je čitao.


Majka je pročitala knjigu.


Ja se umivam.

Obrasci:

Haljina je čista.


Ta kuća je stara.


Ono dete je veselo.


Nova škola je velika.


Taj kaput je bio moj.


Olovke su moje.


To mače je bilo moje.

Obrasci:

Milan voli kolač.


Milan voli druga.


Pavle ima golubove.


Mama ga (je) zove.


Marija ih čeka.

Obrasci:

Učiteljica govori Ivanu.


Ona pomaže drugaricama.


Milan pomaže drugovima.


Petar je dao knjigu drugarici.

Obrasci:

Dečaci trče na igralište.


Ivanka je u školi.


Dragan sedi napred.


Oni idu desno.


Učenici sede na stolicama.


Oni stavljaju sveske u klupe.

Obrazac:

Jelena, dođi ovamo!


Marko, molim te, nacrtaj cvet!

Obrasci:

Tata putuje danas.


Ja sada čitam.


Juče sam plivao.


Ivan dolazi u subotu.


Baka je stigla u petak.

Obrasci:

Petar čita brzo.


Ona lepo piše.
?


opredelite-procentnuyu.html

opredelite-stepen.html

opredelite-taktiku.html

opredelite.html

opredelitel-mineralov---6.html